Стене изложене дуж Гебхардсхагенске стене стазе подељене су у три групе према свом пореклу:

Скандинавско ледничко наслагање из Леденог доба (бр. 1–5):
Ово су најстарије стене на изложби; потичу из скандинавске подлоге и превезене су до Салцгитера ледницима Леденог доба.

Стене пронађене у Харцким планинама (бр. 6–13):
Ово су седиментне и магматске стене из Харцких планина. Планина Харц чини део варискидног набора и састоји се од разноврсних набораних стеновитих низова из палеозоика, у које су продирала различита магматска тела.

Стене пронађене у области Солзгитера (бр. 14–19):
Овде се могу видети седиментне стене–углавном из мезозоичке ере; у прошлости су се оне такође експлоатисале у области Солзгитера и користиле као грађевински материјал.

Стене су подељене у три главне групе према пореклу.
Стаза стена приказује стене из свих три групе:

Седиментне стене (бр. 3, 4, 6, 8, 9 и 14–19):
Оне се формирају таложењем (стене) материјала у мору или на копну. Слојевитост је често видљива.

Магматске или изумрле стене: вулканске стене (бр. 2, 7 и 13) и плутонске стене (бр. 1 и 10–12):
Они настају од растопљене стене и класификују се, према месту у којем се стврдњавају, као вулканске стене = ефузивне стене, које се стврдњавају на површини Земље, и планинске стене = интрузивне стене, које се стврдњавају унутар Земљине коре. Због споријег хлађења, планинске стене имају много грубљу минералну текстуру од вулканских стена, које настају брзим хлађењем лаве.

Метаморфне стене (бр. 5, бр. 2): Оне настају трансформацијом претходно поменутих стена услед повећаног притиска или температуре.