Чак и грб града приказује два кука за со, чије порекло сеже у ову историју. Данас су термалне солене у Солцгитер-Баду и павиљон за купање у Розенгартен сведочанство богатих ресурса слане воде града.

Солзгитер је основан почетком 14. века око извора слане воде на земљишту које је припадало селу Верпстедт, које је касније ушло у састав града. Насеље је добило име по оближњем селу и данашњем округу Гитер (први пут помињаном 1347. као "up dem solte to Gytere"). Након 200 година производње соли у разним солираницама, сељаци на подручју данашњег Солцгитера добили су градска права око 1350. године, али су их изгубили када је град у почетку 16. века дошао под власт Војводства Бранзвик.

Касније је Салцгитер припадао бискупији Хилдесхајм. Када је бискупија 1803. прешла у руке Пруске, градска повеља је поново потврђена, али је укинута већ 1815. године, када је Салцгитер припојен Краљевини Хановер. 1830. године у Солцгитеру је основано соленое лечилиште. Преласком Краљевине Хановер у Пруску (покрајина Хановер) 1866. године, Солцгитер је постао пруска општина, којој су 1929. године поново додељена градска права. Пре тога су у град укључени Фоерсалц (1926) и Либенхал (1928). Град је припадао округу Гослар и, поред градског центра Солзгитера, обухватао је и неколико малих насеља која се данас више не могу јасно одредити, као што је Гитертор. 1936. године припојена је Книстедт.

Због изузетно великих лежишта гвожђаре у Солзгитеру, први пут поменутих још 1310. године, националсоцијалисти су 1937. године основали Reichswerke AG ("Херман-Геринг-Верке") за експлоатацију руде и производњу челика. 1938. године припојена је суседна општина Гиттер. Да би се обезбедио економски развој погона, била је потребна јединствена административна структура на целом подручју. Сходно томе, у складу са Уредбом о територијалној реорганизацији у области Херман-Геринг-Вераке, 1941. године је проглашено да ће у Солзгитеру, са дејством од 1. априла 1942. године, бити формиран јединствени општински округ (самостални град).

У ту сврху, град Салцгитер и општине Беинум, Флајхстокеим, Грос-Манер, Хохенроде, Олендорф и Рингелхајм (укупно 7 општина), као и општине Барум, Бединген, Блекенштет, Брухмајхтерсен, Калбехт, Друте, Енгелнштет, Енгероде, Гебхардсхаген, Халаendorf, Херте, Имеendorf, Лебенштет, Лесе, Лихтенберг, Лобмачерсен, Остерлинде, Репнер, Салдер, Тиде-Штетербург (данас познат једноставно као Тиде) и Ватенштет (укупно 21 општина) спојени су у урбани округ Ватенштет-Залцгитер. Нова самостална општина, заједно са преосталим делом округа Гослар, припојена је Држави Бранденбург. Заузврат, Држава Бранденбург је уступила округ Холцминден пруској Покрајини Хановер.

Заједно са селом Гитер, које је већ било укључено у Солцгитер 1938. године, млади град је тако од 1942. године обухватао 29 округа. Током Другог светског рата Солцгитер је тешко оштећен бројним америчким и британским ваздушним нападима. Након Другог светског рата, Војводство Брунсвик постало је део Савезне покрајине Доња Лекернија, и Ватенштет-Солцгитер је тако постао градски округ у оквиру тадашњег "Административног округа Брунсвик" (касније Владин округ Брунсвик). 1951. године град је преименован у "Солзгитер", док је бившем округу Солзгитер додељен наставak "Бад" ("Солзгитер-Бад") због солиних купатила која се тамо налазе. У оквиру реорганизације локалне самоуправе Доње Саксоније, општине Üfingen и Sauingen (округ Волфенбюттел) су припојене 1. марта 1974. године. Од тада, општинска територија Салцгитера се састоји од 31 округа.