Већ годинама, став 9(2) Нијемачке грађевинске уредбе за Доњи Сесај (NBauO) прописује да неразвијена земљишта морају бити проглашена зеленим површинама, под условом да нису потребна за било коју другу дозвољену употребу. Зелени појасеви карактеришу површине које су или остале у природном стању или су уређене и покривене вегетацијом. Ово не искључује потпуно камене елементе, под условом да су дизајнирани да подржавају и употпуњују вегетацију.

Сходно томе, уређење врта у коме доминирају дробљени камен, шљунак, бетон или поплочавање, без пратеће дозвољене и неопходне наменe (нпр. шљунчано паркиралиште), није законски дозвољено.

Шљунчане површине нису само забрањене према грађевинским прописима; оне такође имају и друге негативне карактеристике, као што су:

• Шљунчане површине се током летњих месеци знатно више загревају од зелених површина, доприносећи додатном загревању.
• Шљунчане површине не пружају станиште ни храну за инсекте, али ни за друге животиње.
• Када у кратком року падне обилна киша, запечаћене површине доприносе поплавама ако постојећи систем за одводњаву кишнице постане преоптерећен.

Додатне информације о негативним утицајима шљунчаних вртова на животну средину доступне су на веб-сајту Савезног министарства за животну средину (погледајте у наставку).

Савете и препоруке о заштити инсеката и дизајну врта погодном за инсекте можете пронаћи на веб-сајту Државне управе Доње Саксоније за воде, приобаље и заштиту природе (погледајте у наставку) или од организација за заштиту природе.