Упућујемо се ка брдима Солзгитер. Одатле се пружа диван поглед на Солзгитер. Камен и даље обележава мрачну страницу у историји. То је место где је некада стајао и планирао Солзгитер – "Канцел".

Град и његови индустријски објекти планирани су 1937. године у оквиру Четворогодишњег плана. Циљ је био да нацистичка Немачка постане независна од увоза.

Огромна лежишта гвожђаре у Салцгитеру, процењена на око 3 милијарде тона, садржала су силицију и стога нису била економски исплатива за прераду. Ипак, упркос тим неповољним условима, сировина је морала бити ископана како би Немачко царство постало самодовољно.

15. јуна 1937. године Рајхска влада је основала Reichswerke AG für Erzbergbau und Eisenhütten Hermann Göring, са уделом од 90 процената. То је била трећа по величини корпорација у Немачком Рајху. 7. новембра 1937. године, Херман Герing, у пратњи своје пратње, коначно је стао за говорницу и најавио где ће бити изграђене челичаре носе његово име.

У филму локални историчар Рајнхард Обст објашњава урбани развој Салцгитера и зашто се град у неким местима и даље доживљава као подељен на делове. Он такође говори о положају града западно од челичане и о стварном оснивању Салцгитера 31. марта 1942. године, када се 28 раније независних општина ујединило да би формирало град.

Ако пажљиво слушате, сазнаћете када и зашто је дошло до другог оснивања града.

Сви који желе сами да посете ова тајанствена места у Салцгитеру могу да користе онлајн мапу на којој се могу пронаћи све тајне. Филмови који су већ објављени такође су доступни тамо: