Поштовани професоре Фухрман,

Поштовани господине Рашке,

Поштовани господине Лингштадт,

Поштовани гости,

драги грађани,

Желео бих да вам свима упутим најтоплију добродошлицу данас у име Градског већа и Градске управе Солзгитера, као и у своје име. Данас је важан дан за наш град. Данас откривамо посебан споменик у знак сећања на спречавање распада индустрије у Солзгитеру. За многе становнике Солзгитера овај тренутак се сматра другим рођењем нашег града.

Сви ви који сте се данас овде окупили представљате важан део наше заједнице, града Цолзгитер, или сте с њим блиско повезани кроз партнерства. Ви сте сви, у најправилнијем смислу те речи, "гости части".

Међутим, посебно ми је драго што могу да упутим посебан поздрав неколико почасних гостију и добрих пријатеља:

Пре свега, наше поздраве и захвалност упућујемо нашим почасним грађанима Рудију Рјукерту и Георгу Обшту, који су данас овде са нама, за њихову изузетну посвећеност становницима нашег града! Веома топли дочек вама обојици! Као што сви знамо, Руди Рјукерт је такође дуго година био градоначелник нашег града.

Наш почасни грађанин и бивши градоначелник, Херман Штрук, извињава се што није у могућности да буде са нама, али нам свима жели дивну прославу!

Посебно ми је драго што су данас овде мој претходник, бивши градоначелник Хелмут Кнебел, и многи почасни чланови градског већа. Сви сте ви током деценија пружили изузетне услуге нашем граду. Срдачна добродошлица свима вама!

Желео бих да поздравим све садашње чланове градског већа, који су одговорни за управљање судбином нашег града – понекад кроз бурне воде – наиме председника градског већа Бернда Граба и вођу групе Петра Козлика (M.B.S.).

Шта би био наш град без свог срца – компаније Salzgitter AG? Сви знате одговор: "Ништа!" Од свог оснивања, наш град је тесно повезан са нашом "Хütte", како је људи и данас с љубављу зову. Стојимо једни уз друге као породица у добру и злу.

Односи између градске управе и компаније Salzgitter AG дуго нису били тако добри као данас. И то је захваљујући људима који су укључени. За мене је велика част и посебна радост да поздравим председника Извршног одбора, проф. Ханца Јорга Фурмана.

Прелепо је што сте, упркос свом заузетом распореду, не само нашли времена да присуствујете овом свечаном догађају, већ ћете одржати и кратак уводни говор. На тај начин јасно показујете своју личну везаност за наш град, у којем, као што сви знамо, такође живите.

Такође је дивно што са нама славе и Михаел Киекбуш, директор за људске ресурсе, и Улрих Грете, председник Управног одбора компаније Salzgitter Flachstahl GmbH. Срдачна добродошлица свима вама!

Желео бих да поздравим и друге представнике локалних компанија, у чије име поздрављам др Јоахима Бамберга из Боша, као и бројне представнике синдикалних одбора и IG Metall – нарочито нашег главног говорника, господина Волфганга Рашкеа. Срдачан дочек свима вама!

Желео бих да поздравим представнике јавних власти, и у њихово име господина Берга из полицијске станице Солзгитер/Волфенбюттел/Пајне.

На крају, али не и најмање важно, желим да поздравим представнике штампе.

Град Ватенштет-Солцгитер основан је 1. априла 1942. године. Седамдесет три године представља знатну старост за човека, али за град је то заправо релативно кратак временски период.

Постоји неколико градова у традиционалним насељеним подручјима Немачке који су старији од 2.000 година, као што су Трир, Келн и Мајнц, и који се могу похвалити историјом утеканом у традицију.

Салцгитер нема историјско старо градско језгро, али је ипак нешто сасвим посебно! Формиран је од око 30 села, једног малог града, барачких кампова, малих стамбених насеља изграђених од 1938. године и великог стамбеног насеља названог по Герунгу, на којем је рад почео 1939. године. Воља народа у томе није имала никакву улогу; Рајхсверке, са Плегером на челу, желеле су да буде тако; требало им је локално самоуправно тело као контакт-тачку како би могле брзо да спроведу развој.

Околности под којима је наш град настао сигурно нису повод за понос. Изградња огромног челичара и стварање новог индустријског појаса – о чему је Плејгер, начелник Рајхсверке, сањао – коштали су животе хиљада људи из целе Европе.

Општина, названа Ватенштет-Солзгитер (до 1951. године) по два округа Слободне Државе Бранденбург и Пруске, остала је у сваком погледу празна љуштура до 1945. године.

Након што су га савезничке трупе заузеле 10–11. априла 1945. године, дуго је било неизвесно да ли ће град Салцгитер уопште опстати. У самом граду су постојали покушаји да се он укине (на југу Солзгитера), али су Британци то зауставили чврстом наредбом. Западна Немачка и области, градови и села смештени у овом делу наше домовине добили су нови живот.

Солзгитер је имао посебно тежак период и морао је да превазиђе невероватно тешке проблеме. Недостатак станова, пријем хиљада избеглица и расељених лица и развој и обнова инфраструктуре града. Међутим, град није успео да се ослања на демократске традиције Вајмарске Републике; Салцгитер као значајан град није постојао пре 1933. године.

Март 1947:

Политичке партије, организације и удружења морале су бити основани од нуле.

Морала је бити успостављена демократска управа. 13. октобра 1946. одржани су први слободни локални избори.

Град сада почиње да се учвршћује. Од 18.000 "дугогодишњих становника" (10.000 који су овде доживели крај рата и 8.000 који су се вратили кући), 40.000 имиграната и 40.000 избеглица (укључујући 33.000 Шлезана), нова градска заједница је добила облик.

Распоређивање индустријских постројења које су спровели Британци угрозило је да пресече жилу куцавицу још увек младог града. Људи то нису прихватили. Подигла се жестока отпор. У јануару 1951. године Британци су најавили и крај распоређивања у Солзгитеру. Мала челичара је остала у функцији. Својим отпором, радници и цело становништво Солзгитера спасли су челичару, а тиме и град. То је било друго оснивање града, на шта можемо с правом бити поносни. Људи који су тада борили срцем и душом за будућност овог града – у неким случајевима ризикујући своје животе – и данас заслужују нашу најдубљу захвалност и признање!

Са овим новостеченим самопоуздањем и уз подршку почетних средстава савезне владе, Салцгитер се брзо развио у динамичан и пријатан град за живот:

Изграђени су градски центар, стамбена подручја, школе, спортски објекти, саобраћајне везе, пошта, катастарски завод, језеро Цалцгитер и градска библиотека. 1963. године коначно је завршена градска кућа, "Блауер Бок". То је означило крај прве велике фазе другог оснивања града.

Међутим, проширење и развој града нису се на томе завршили. Програми за укидање привременог смештаја, изградња Фреденберга, проширење Крајенридеа, стварање неколико развојних подручја и изградња школа, спортских сала итд. Поред тога, основане су компаније као што су LHB (Alstom), MAN (Büssing), VW и Bosch.

Изнова и изнова морало се решавати низ великих проблема, и то увек уз строга буџетска ограничења.

Ситуација је поново постала посебно критична када се надвила продаја компаније Salzgitter AG страним инвеститорима. У тренутку када је исход био неизвесан, тадашњи премијер Доњег Сахарајца, Герхард Шредер, је чврсто стао на пут и тиме обезбедио опстанак фабрике.

Град је издржао све тешке фазе своје историје, охрабрен одлучношћу људи који овде живе.

И нови становници су непрестано пристизали у град, као што показује импресивна изложба о миграцијама у замку Салдер. Људи из више од 100 земаља сада живе у Цалцгитеру. Цалцгитер је динамичан, узбудљив град у којем је живот диван.

Желео бих да захвалим свим политичким групама у градској скупштини које су се 2011. године сложиле да Солзгитер треба да добије овај споменик у знак сећања на "спречавање распадања".

Желео бих да изразим посебну захвалност проф. др-инж. Хајнцу Јоргу Фухрману, председнику SZ AG, и господину Улриху Грете, главном извршном директору Salzgitter Flachstahl GmbH, на њиховој великодушној подршци. Захваљујући њима имамо ова два плоча. У име становника града желим им изразити своју искрену захвалност.

Желео бих да изразим своју искрену захвалност господину Хелмуту Лингештадту за његов уметнички дизајн, који данас можемо да ценимо. Хвала вам пуно на вашој изузетној креативности! Такође бих желео да захвалим израђивачици модела Јулиане Јуттнер на њеној изванредној изведби.

Моја захвалност, наравно, иде и свим појединцима и компанијама које су учествовале и допринеле реализацији овог јединственог споменика.