Становници града су позвани да дају донације; "грађевински блокови" за изградњу дванаест метара високе гвоздене конструкције издати су из "Фонда за изградњу Бисмаркове куле".
Одзив и интересовање били су огромни, а донације су стизале из целе северне Немачке; каже се да је 12. августа 1900. свечаној церемонији присуствовало 800 људи. У улазном холу подигнут је двометарски "трофеј победе" са ликом Бисмарка, где је остао до 1965. године.
Радови на реновирању изведени су од марта до августа 2002. године (трошак: 33.000 евра), укључујући хидроизолацију зидара, премазивање бетонског пола, поправку степеништа и уградњу нове спољне расвете. Након завршетка радова, кула је поново отворена 13. септембра 2002. године. И данас Кула Бисмарк остаје популарна дестинација за дневне излете.
Укупно 24 камена степеника воде до прве платформе гвоздене конструкције. Одатле 57 дрвених степеника води до највише од четири платформе. Кула Бисмарк у Цалцгитеру једна је од три металне куле Бисмарк, иако није "чиста" метална кула као оне у Билефелду и Хаселфелде-Траутенштајну.
Крст светлости
Светли крст је подигнут 1950. године од стране "Verband der Heimkehrer e. V." (Удружење повратника) на Бисмарковој кули. Током мрачних зимских месеци овај крст је симболично требало да води оне који се враћају кући из заробљеништва.
Касније су у подножје Бисмаркове куле додати велики стеновити блок са натписом "Нећемо вас заборавити" и велики гранитни крст са натписом "Против свих ратова"; они су намењени да подсете пешаке и дневне излетнике на пале, нестале и жртве рата.
Међутим, због напредне доби својих чланова, "Verband der Heimkehrer e. V." је морао бити распуштен у децембру 2003. године.
Да би се обезбедило континуирано очување светлосног крста, који је од тада постао оријентир у Солцгитер-Баду, удружење је основано исте године под именом "Lichtkreuz am Bismarckturm e. V.". Захваљујући гранту и донацијама, осветљење је 2014. године унапређено на LED технологију.