Једна од најзначајнијих верских грађевина у Солзгитеру је колегијална црква. Историја ове цркве и њених двеју претходних грађевина сеже до времена оснивања манастира.

У почетку је капела замка Светог Николе служила као колегијална црква све док прва црква није завршена 1070. године и освештана од стране бискупа Вернера из Мерзебурга. Већ око 1160. године морала је бити срушена због рушевине и замењена новом зградом.

Изградња нове романске цркве почела је 1165. године под провистером Герхардом II. У ноћи 21–22. јануара 1328. пожар је уништио велики део цркве; поштеђени су само олтар, северни трансепт и бочни пролаз.

Након обнове, црквена зграда је претрпела штету углавном услед наоружаних сукоба, али тек током Тридесетогодишњег рата била је толико тешко оштећена да је потпуна обнова постала неизбежна.

Између 1751. и 1758. године војвода Карло I (1735–1780) ангажовао је архитекта и пуковника Антона Улриха фон Блума – а након његове смрти Фридриха Грютцмана – да изгради данашњу барокну цркву.

Унутрашњост цркве подељена је коринтским дрвеним стубовима на издужено средње бродове са полукружним крајевима и двоспратни амбулаторијум, који је у средини брода додатно проширен рисалтима.

Какофорију је поставио 1756. године. Касније је у осовини друге прозорске преграде од запада подигнат зид – који је од тада зазидан – одвајајући уску просторију од цркве. Заједно са кулом и припојеном дрвеном зградом, ова просторија служила је као стамбени простор за канонес.

Резиденција аббесе, изграђена 1691. године јужно од комплекса, повезана је са зградама манастира и црквом преко пролаза покривеног сводом.

1938. године стамбена компанија тадашњих Reichswerke (данас Salzgitter AG) претворила је манастирске зграде у 24 велика стана. Даља обимна модернизација извршена је шездесетих година 20. века.

(Извор: Културни споменици у граду Цолцгитер, објавила Брауншвеигише Ландшафт е. В., www.braunschweigischelandschaft.de, 2001)