Голубови који су тамо узгајани намењени су да обезбеде манастиру храну за трпезу у одређеним временима.

У складу са барокним укусом за украшавање, ова кула није остала једноставна, већ је опремљена осмоугаоном барокном куполом, моделованом по узору на гребенске кулице манастирске цркве. Унутра су дуж целе висине зида уграђене нише за гнездиће голубова.

Од 1713. године надаље, енергични аббат Бернвард Пеуман, прожет бенедиктинским духом, преузео је вођење наставног рада на изградњи зграде манастира.

Након увођења обавезног образовања у Пруској, његов наследник Францискус Фрајхоф додао је Пилићарици мали школски објекат са две учионице. Натпис изнад врата, "FF R FFA 1748", указује на градитеља и годину изградње.

Касније је у кули уграђен плафон, а настала просторија служила је као краткотрајни затвор за ухапшене прекршиоце закона док не би били пребачени надлежним органима у Либенбургу. Током нацистичке ере, Хитлерова омладина одржавала је састанке у анексу.

Кула је 1952. године поново кровљена од стране управитеља имања Стапела, а анекс је служио као машинска соба за пречишћавање воде, док је у замку био смештен санаторијум за плућне болеснике. Након што је Карл Лове 1968. године купио имање, Таубентурм је дуго стајао празан.

Од 1999. године обнавља га група пријатеља "AG Taubenturm" са циљем да се објекат у потпуности искористи. Од 2013. године у њему се налази сала за венчања матичарске службе Солзгитер.

Текст: Дирк Шапер, локални историчар