Старатељство може настати по сили закона или бити успостављено од стране локалног грађанског суда.
Старатељство није јавна "услуга" у ужем смислу те речи.
Укључивање старатељства у Књигу VIII Социјалног кодекса као "друге дужности" обавезује надлежне органе да обезбеде особље за обављање старатељских дужности.
Само управљање старатељством може бити поверено одређеној особи, удружењу или органу за заштиту малолетних. О томе коме се поверава управљање старатељством одлучује локални грађански суд.
Месно надлежна служба за малолетнике "аутоматски" постаје старатељ када невенчана малолетна мајка роди дете. Ова старатељска брига престаје чим мајка наврши пунолетство. "Аутоматско" старатељство се не примењује ако је отац детета пунолетан, очинство је утврђено пре рођења и родитељи су поднели изјаву о заједничкој родитељској одговорности.
Сам поступај са старатељством одвија се у оквиру приватног права. Они који врше старатељство углавном обављају дужности које би, у одсуству таквог старатељства, морали да обављају родитељи. Стварна брига о детету, по правилу, поверава се другим појединцима и/или организацијама. Старатељ стога заступа лице под старатељством у свим питањима (у којима то лице није у стању само да доноси одлуке).
Примери:
- Отварање штедног рачуна
- Сагласност за операцију
- Промена школе
- Одређивање места пребивалишта
Ако старатељство спроводи служба за малолетнике, то се назива "службено старатељство". За ту сврху се поставља службено лице запослено у служби за малолетнике. То лице обавља задатке везане за старатељство под сопствену одговорност.
Постоје и друге одредбе које регулишу старатељство, а које због сложености не могу бити изложене у детаљима овде.